Zatvorski ekspert
Polazeći od premise: 'Niko ne
beži sam', švedski reditelj Mikael Hafström ('The Rite', 2011.) uvodi nas u
uzbudljivu akcionu avanturu smeštenu unutar zatvorskih zidina. Miles Chapman je
autor priče od koje je kasnije skrojen scenario uz podršku Jasona Kellera.
beži sam', švedski reditelj Mikael Hafström ('The Rite', 2011.) uvodi nas u
uzbudljivu akcionu avanturu smeštenu unutar zatvorskih zidina. Miles Chapman je
autor priče od koje je kasnije skrojen scenario uz podršku Jasona Kellera.
Ray Breslin je vrhunski ekspert
za projektovanje zatvorskih bezbednosnih sistema. Princip rada je u suštini
jednostavan. On boravi određeno vreme u nekom zatvoru, uoči njegove nedostatke
i propuste, da bi potom organizovao beg uz pomoć spoljnih saradnika. Kada
dobije basnoslovnu novčanu ponudu, Ray je prihvata uprkos protivljenju njegovih
bliskih saradnika. Neočekivano stvari kreću po zlu i stručnjaka za zatvore, uz
primenu brutalne sile odvode u 'hight-tech' tamnicu, simpatično nazvanu
'Grobnica'...
za projektovanje zatvorskih bezbednosnih sistema. Princip rada je u suštini
jednostavan. On boravi određeno vreme u nekom zatvoru, uoči njegove nedostatke
i propuste, da bi potom organizovao beg uz pomoć spoljnih saradnika. Kada
dobije basnoslovnu novčanu ponudu, Ray je prihvata uprkos protivljenju njegovih
bliskih saradnika. Neočekivano stvari kreću po zlu i stručnjaka za zatvore, uz
primenu brutalne sile odvode u 'hight-tech' tamnicu, simpatično nazvanu
'Grobnica'...
Napravljen u stilu akcionih
filmova tokom osamdesetih ili početkom devedesetih godina prošlog veka, van
svake sumnje uspeva da ispuni svrhu. Garantovano obezbeđuje pristojnu dozu
spektakularne zabave. Razlog tome nije preterana upotreba nabudženih
specijalnih efekata u snimanju vratolomnih akcionih scena. Tehničko-tehnološki
aspekt je u granicama očekivanog, ali ovde služi tek toliko da ispuni osnovne
zahteve žanra. Glavni adut jeste sjajno odrađen kasting. Dovoljno je reći da su
nosioci glavnih rola, dvojica momaka koji su obeležili jednu epohu, vremenski
period, koji s današnje tačke gledišta kod brojnih ljubitelja akcionih filmova
izaziva iskreno jaka, nostalgična osećanja.
filmova tokom osamdesetih ili početkom devedesetih godina prošlog veka, van
svake sumnje uspeva da ispuni svrhu. Garantovano obezbeđuje pristojnu dozu
spektakularne zabave. Razlog tome nije preterana upotreba nabudženih
specijalnih efekata u snimanju vratolomnih akcionih scena. Tehničko-tehnološki
aspekt je u granicama očekivanog, ali ovde služi tek toliko da ispuni osnovne
zahteve žanra. Glavni adut jeste sjajno odrađen kasting. Dovoljno je reći da su
nosioci glavnih rola, dvojica momaka koji su obeležili jednu epohu, vremenski
period, koji s današnje tačke gledišta kod brojnih ljubitelja akcionih filmova
izaziva iskreno jaka, nostalgična osećanja.
Sylvester Stallone i Arnold
Schwarzenegger odlično se nadopunjuju i shodno tome nose radnju na svojim (još
uvek jakim) plećima. Dijalozi su očigledno napisani specijalno za njih dvojicu
i može se reći da je to savim opravdano, jer ih čini dovoljno zanimljivim
likovima. Normalno i ovde njih dvojica solidno izgledaju u akcionim sekvencama,
dokazujući da još uvek važi ono staro pravilo: 'da bez starca nema udarca'.
Posebno vredi istaći odličan izbor glumaca za sporedne uloge. Možda zvuči kao
čist kliše, ali je nesumnjivo da Vinnie Jones kao negativac-sadista, garantuje
unapred prilično uverljiv lik (a Drake to svakako jeste). Jim Caviezel je
takođe korektno odradio posao, u tumačenju pronicljivog, sarkastičnog i
nemilosrdnog upravnika zatvora Hobbesa. Da ne zanemarim jedini važniji ženski
lik, opreznu i nepoverljivu Abigail, naročito iz razloga, što je Amy Ryan
prikazala zadovoljavajući performans.
Schwarzenegger odlično se nadopunjuju i shodno tome nose radnju na svojim (još
uvek jakim) plećima. Dijalozi su očigledno napisani specijalno za njih dvojicu
i može se reći da je to savim opravdano, jer ih čini dovoljno zanimljivim
likovima. Normalno i ovde njih dvojica solidno izgledaju u akcionim sekvencama,
dokazujući da još uvek važi ono staro pravilo: 'da bez starca nema udarca'.
Posebno vredi istaći odličan izbor glumaca za sporedne uloge. Možda zvuči kao
čist kliše, ali je nesumnjivo da Vinnie Jones kao negativac-sadista, garantuje
unapred prilično uverljiv lik (a Drake to svakako jeste). Jim Caviezel je
takođe korektno odradio posao, u tumačenju pronicljivog, sarkastičnog i
nemilosrdnog upravnika zatvora Hobbesa. Da ne zanemarim jedini važniji ženski
lik, opreznu i nepoverljivu Abigail, naročito iz razloga, što je Amy Ryan
prikazala zadovoljavajući performans.
Uočljivo je da scenaristički
koncept ne iskače iz dobro utvrđenih okvira žanra, što je sasvim prihvatljivo
obzirom da mu je svrha da bude samo dobra podloga za pucačko-fajterske deonice.
A toga ima više nego dovoljno, uz konstataciju da sve to deluje dopadljivo, iako
ne spada u kategoriju onih od koje nam zastaje dah. Kamera je solidno odradila
posao, naročito u enterijeru, dajući nekolicinu efektnih kadrova. Posao je
olakšan činjenicom, da je za futuristički izgled zatvora maksimalne
bezbednosti, zaslužan Spiderwood Studios, u Austinu, u američkoj saveznoj
državi Texas, gde je snimljen dobar deo filma. Standardna muzička podrška
urađena je onako s merom i zvuči nepretenciozno, te se fino uklapa u kontekst
celokupne priče.
Preostaje mi da zaključim kako je reč
o akciji koja ima neki poseban šmek, zahvaljujući tandemu iz snova. Uočljivo je
da njih dvojica maksimalno koriste harizmu i tako udahnjuju pobednički,
nesalomivi duh glavnim protagonistima. Respekt svakako postoji, a to
ostavlja upečatljiv utisak na publiku. Tu mislim pre svega na one nešto starije
koji su odrastali i sazrevali na njihovim hitovima od pre 20-30 godina, što je
od Stallonea i Schwarzeneggera stvorilo kultne akcione zvezde, čiji sjaj i
posle toliko vremena još uvek nije izbledeo.
Dakle, nije vrhunski akcioni film, ali ipak ima svoje draži, te
zaslužuje da mu pružite šansu.
koncept ne iskače iz dobro utvrđenih okvira žanra, što je sasvim prihvatljivo
obzirom da mu je svrha da bude samo dobra podloga za pucačko-fajterske deonice.
A toga ima više nego dovoljno, uz konstataciju da sve to deluje dopadljivo, iako
ne spada u kategoriju onih od koje nam zastaje dah. Kamera je solidno odradila
posao, naročito u enterijeru, dajući nekolicinu efektnih kadrova. Posao je
olakšan činjenicom, da je za futuristički izgled zatvora maksimalne
bezbednosti, zaslužan Spiderwood Studios, u Austinu, u američkoj saveznoj
državi Texas, gde je snimljen dobar deo filma. Standardna muzička podrška
urađena je onako s merom i zvuči nepretenciozno, te se fino uklapa u kontekst
celokupne priče.
Preostaje mi da zaključim kako je reč
o akciji koja ima neki poseban šmek, zahvaljujući tandemu iz snova. Uočljivo je
da njih dvojica maksimalno koriste harizmu i tako udahnjuju pobednički,
nesalomivi duh glavnim protagonistima. Respekt svakako postoji, a to
ostavlja upečatljiv utisak na publiku. Tu mislim pre svega na one nešto starije
koji su odrastali i sazrevali na njihovim hitovima od pre 20-30 godina, što je
od Stallonea i Schwarzeneggera stvorilo kultne akcione zvezde, čiji sjaj i
posle toliko vremena još uvek nije izbledeo.
Dakle, nije vrhunski akcioni film, ali ipak ima svoje draži, te
zaslužuje da mu pružite šansu.
