Filmski Hitovi: We Need to Talk About Kevin (2011)

Filmski Hitovi: We Need to Talk About Kevin (2011): Outsider & Djuka Kod nas nazvan: Moramo da razgovaramo o Kevinu Žanr: Drama | Triler Režija: Lynne Rams...

Ima nešto zlo u Kevinu

Eva Khatchadourian morala je da zapostavi karijeru uspešnog putopisca onog
trenutka kada je zatrudnela.Dolazak na svet zdravog dečaka, kome su nadenuli
ime Kevin, označio je početak njenog materinstva.A to je period kome se svaka
mlada majka raduje.Vreme kada majka sa puno ljubavi počinje da odgaja svoje
čedo.U ovoj porodici ipak je nešto krenulo po zlu, jer je Kevin od malih nogu
svojoj majci počeo da nanosi samo bol i patnju...Inspirisana romanom američke
spisateljice Lionel Shriver (za koji je dobila prestižnu nagradu 'Orange',
2005. godine), britanska rediteljka, Lynne Ramsay adaptirala je literarni
predložak u filmski scenario koji je sama i režirala.Uz pomoć brojnih
flashbackova, režija nas uvodi u jednu tešku porodičnu dramu, stavljajući
akcenat na neobičan  odnos između
ambivalentne majke i njenog otuđenog sina. Pitanje roditeljstva, odgovornosti
za postupke rođenog deteta, sumnja u sebe ('jesam li negde omanuo u
vaspitavanju sina'), (ne)sposobnosti da se pronikne u dečju psihologiju, jesu
glavna obeležja ove intrigantne i na momente čak i morbidne drame. Sporiji
ritam, u neku ruku i jednoličan, iz razloga što se radnja pretežno bavi upornim
pokušajima majke da prodre do svog sina, ipak ne umanjuje znatiželju prosečnog
gledaoca. Postoje samo finese oličene u tome što se radnja proteže na period od
nekih 17-18 godina, dok pratimo Kevinovo odrastanje, pa sve do trenutka kada
iskonsko zlo prevlada u njemu i postane inicijalna kapisla za gnusan zločin u
gimnaziji.Odlično usnimljeni kadrovi iz kojih je došla do izražaja facijalna
eskpresija majke i sina, stavljaju nam do znanja da u krugu porodice vlada
non-stop neka tenzija, što čini radnju dovoljno koherentnom.Uopšte taj odnos se
stalno produbljuje stvarajući sve veći i veći jaz, pa antagonizam između Kevina
i Eve progresivno napreduje.Preneti na filmsko platno teška emotivna stanja
oduvek je bio poseban izazov za ljude koji su izabrali glumu kao svoj životni
poziv.A kvalitet glume je stvarno na zavidnom nivou.Tilda Swinton je
maestralnom izvedbom potvrdila kako je dobro izučila glumački zanat.Ono što je
fascinantno jeste podjednako dobro glumačko izdanje koje je prikazao
talentovani Ezra Miller, tumačeći Kevina kao tinejdžera, ali i omalenog Jaspera
Newella koji je oživeo Kevina u periodu kada mu je bilo 6-8 godina (klinac ima
ubistveni pogled).Prikladni muzički aranžmani, by Jonny Greenwood (Radiohead)
samo su upotpunili sliku na koju malo ko može biti ravnodušan.Delikatna
tematika navodi na razmišljanje, ali bez namere da nam sugeriše bilo kakve
odgovore.Na taj način ostavljena je mogućnost svakome od nas da prihvatimo (ili
ne) tragediju glavnih aktera jedne uznemirujuće storije.A i da probamo da
dokučimo odakle potičei zlo u nama.Da li je to već negde zapisano u karakteru
čoveka odmah po rođenju ili se zlo jednostavno razvija, evoluira u čoveku,
prisiljavajući ga da napravi neke strašne stvari.Mračno, jezivo, nimalo
zabavno, ali opet s druge strane baš gledljivo.Pouzdan znak kako se radi o
filmu vrednom vaše pažnje. 

Filmski Hitovi: Transcendence (2014)

Filmski Hitovi: Transcendence (2014): Kod nas nazvan: Virtuelna Svest Žanr: Naučna Fantastika | Triler | Misterija | Drama Režija: Wally Pfister G...

Brightwood Data Center

Wally Pfister debituje na polju 'dugog metra', pošto se afirmisao kao
kamerman koji nam je priuštio niz vizuelno efektnih kadrova, tokom
višegodišnjeg rada s brojnim poznatim imenima svetske kinematografije. Posebno
vredi apostrofirati jedinstvenog Christophera Nolana (zajedno radili na
'Inception'). Jack Paglen (takođe debitant) je autor neobičnog scenarija koga
prožimaju sociološke, filozofske, naučno-tehnološke, pa čak i religiozne teme.
Will Caster slovi za jednog od najeminentnijih istraživača u oblasti veštačke
inteligencije. Punu podršku na revolucionarnom projektu stvaranja inteligentne
mašine sa ljudskim emocijama, pružaju mu njegova supruga Evelyn i prijatelj Max
Waters. Kada se nakon jedne promocije Will nađe na meti ekstremističke
anti-tehnološke organizacije, neočekivano dobija šansu da on sam postane deo
projekta koji bi mogao da promeni našu civilizaciju...Pitanje, kuda nas može
odvesti visoka tehnologija, nije novo i već je korišćeno s ciljem da zaintrigira
publiku, natera je na razmišljanje i pokrene razne polemike, tipa 'za ili
protiv'. Odmah da naglasim kako je uvodni deo sasvim korektno koncipiran, jer
je incident stvorio zaplet koji je baš obećavao. Dramaturgija je postavljena na
solidnoj platformi na osnovu koje smo očekivali da dobijemo detaljno oslikan
psihološki profil glavnih aktera. Sigurno da bi priča poprimila nekakvu
autentičnost i otvorila bi se mogućnost da shvatimo postupke genijalnih umova.  Ali, put 
od dobre ideje do njene razrade u praksi (na filmskom platnu) obično je
posut zamkama, iskušenjima, teškoćama bilo objektivne ili subjektivne prirode.
Središnji deo je najslabiji segment, ispunjen stereotipom (od nekadašnjih
prijatelja, izvesno je da su dvojica naučnika postali neistomišljenici) i nizom
nelogičnosti (npr. u nekoj vukojebini se gradi impozantni naučno-tehnološki
centar, a da to niko živi ne primećuje, osim ubogih meštana, a kamoli da proba
da to spreči). Zato i ne čudi što smo dobili tek mlaku završnicu, gde je
bljutava patetika uništila svaku nadu o iole smislenijem kraju filma, pa makar
i po cenu da nam se nagovesti eventualni nastavak. Imajući u vidu iskustva
režisera u radu s kamerom, može se reći da je postigao dobar rezultat na polju
estetike, jer nas je počastio sa nekoliko vizuelno atraktivnih kadrova.
Otežavajuća okolnost je što mu nije pošlo za rukom da sa renomiranim glumačkim
ansamblom napravi nešto memorabilnije filmsko štivo. Da barem delić sopstvenih
zamisli sprovede u delo. Spora radnja, sa prigušenim tenzijama koje suvoparni
dijalozi stavljaju u drugi plan, jednostavno nije postigla svoj potencijal. Na
kraju je ostao tek opor ukus, jer od ambicija (u najavi tokom medijske
promocije) da se snimi pravi SF-klasik, postiglo se vrlo malo. Po mišljenju mnogih kritičara radi se o filmu koji je
dosegao samo do proseka, jer je pokrenuo kompleksnu problematiku, postavio niz
teških pitanja, bez pokušaja da ponudi iole prihvatljive odgovore ili
racionalna objašnjenja. Ovo je najbolji dokaz one dobro poznate krilatice:'da
jedna lasta (čitaj: Johnny Depp) ne čini proleće'. Dobro, može da se gleda, onako
neobavezno bez značajnijih očekivanja. U pitanju je obična zabava koja će odmah
posle odjavne špice izbledeti u vašem sećanju. 

Filmski Hitovi: Transformers: Age of Extinction (2014)

Filmski Hitovi: Transformers: Age of Extinction (2014): Kod nas nazvan: Transformersi: Doba Izumiranja Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Avantura Režija: Michael Ba...

Obračun u Hong Kongu
Michael Bay nam donosi četvrti nastavak iz popularne franšize o Transformersima. Držeći se premise: 'Ovo nije rat, ovo je istrebljenje', pred nama je nabudženi blockbuster u koga je uloženo astronomskih $210,000,000. Setovi su napravljeni po celom svetu: USA (Austin, Chicago, Detroit), Kina, Hong Kong, a uvodni segmenti su snimljeni na Islandu. Bogme, nije se štedelo, sve je moralo da bude na nivou, jer reč je o spektaklu epskih razmera. Žestoka borba za očuvanje ljudske rase i naše civilizacije zaslužuje upravo nešto tako. Ehren Kruger je dobio nezahvalan zadatak da sroči nekakav scenario koji će publika da 'proguta'. Da li mu je zadatak bio olakšan ili možda otežan, činjenicom da je prvobitna postava iz franšize nestala, nije mi poznato. Ono što je evidentno jeste da umesto LaBoeufa, sada kao glavnog baju, gledamo Marka Wahlberga. A Meghan Fox...ko to beše? Ma nebitno, sada je tu nova, sveža, dugonoga plavušica, Nicola Peltz (19 joj je tek). Ona je Tessa, ćerka upornog pronalazača, genijalnog inovatora, koji nikako ne uspeva da valorizuje svoje znanje i zaradi neku kintu. Čisto ono da ima za školarinu kada voljena ćerkica stasa za faks, što se neumitno približava, jer devojče uskoro završava srednju. Kada Cade Yeager otkupi neku olupinu od kamiona i počne da je popravlja u svojoj trošnoj garaži, priča dobija na zapletu. Oštećeni Optimus Prime ponovo staje na noge i uz pomoć Yeagerovih kreće u potragu za preostalim Autobotima...Ostajući dosledan sebi, kontroverzni Bay, vraća se nastavkom koji nudi više od prethodnika. Ovde je sve veće, duže, žešće, glamuroznije. Takođe upoznajemo i novu vrstu Transformersa: razorne Dinobote koji vode poreklo od pre više desetina miliona godina, baš kao i zločesti Deseptikoni i humani Autoboti. Vrhunska produkcija podarila je ljubiteljima SF-akcije neviđene CGI-efekte, tako da je ovde sve besprekorno vizuelno stilizovano i definitivno je režiser uspeo da nadmaši samog sebe (imajući u vidu sve ono što smo gledali u prva tri dela). Brza, dinamična radnja, prožeta mnoštvom sjajno snimljenih akcionih scena koje povremeno prekidaju duhovite dosetke Marka Wahlberga. Zli jezici mu zameraju na tu i tamo, preterane roditeljske izlive nežnosti ('a taj šorc ti je sve kraći i kraći, honey'). Da ne zapostavimo ni izvrsnog Stanley Tuccija, čiji lik proživljava duhovnu transformaciju, pa od mrskog tajkuna s početka filma, vremenom postaje simpatični čova koga prihvatamo, a na kraju čak i gotivimo kao totalno pozitivnog protagonistu ove bombastične akcione priče. Može se reći da je kasting solidno napravljen, a u prilog tome ide i famozni glas koji Peter Cullen opet pozajmljuje najvećem heroju franšize - Optimus Primeu. OK, tvrdnje kako je narativ tanak su na mestu, ali ljudi ovo je high-tech akcija, nastala po osnovu animiranog serijala iz davnih 80-ih. Ne treba da očekujemo neku 'dubinu' ili suptilnu karakterizaciju glavnih likova. Jednostavno, ovde većina protagonista samo protrči kroz kadar u brojnim pucačko-fajterskim sekvencama. Amir Mokri je odradio sjajan posao, jer nam je dočarao atraktivne, baš dopadljive kadrove (koristeći razne uglove snimanja i naravno gro-plan), pa korišćenje 3D formata ovde postiže svoju svrhu. Dobra strana je što čovek realno zna na čemu je sa 'Transformersima' i shodno tome lako može da se odluči da li će (ili ne) da im pokloni svoje poverenje i odluči se da potroši blizu tri sata svog slobodnog vremena na njih. Tačno je da se i ova avantura bavi već davno izlizanom tematikom večite borbe između dobra i zla, ali to je postulat na kome počiva akcioni žanr. Puno akcije obezbeđuje prvoklasnu relaksirajuću zabavu, pa ako se prepustite čarima savremene filmske tehnologije i vrhunske produkcije, bez zapitkivanja, tipa 'zašto to ili kako ovo, gde sada itd.', onda je ovo film koji vas sigurno neće razočarati. Moja preporuka stoji u svakom slučaju. Uživajte!

Filmski Hitovi: Godzilla (2014)

Filmski Hitovi: Godzilla (2014): Kod nas nazvan: Godzila Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Avantura Režija: Gareth Edwards Glumci: Aaron Tay...

Čudovišni zaštitnik

Posle tačno 60 godina od pojave Godzille na velikom platnu, u režiji
Ishira Honde, stiže nam najnoviji američki remake. Priliku da režira
blockbuster u koji je uloženo $160,000,000 dobio je britanski filmadžija Gareth
Edwards, pošto je skrenuo pažnju šire javnosti solidnim SF-ostvarenjem  'Monsters' iz 2010. godine. Dave Callaham je
autor savremene priče u kojoj se Godzilla predstavlja kao spasilac velike
američke nacije, uprkos dobroj poznatoj činjenici da je džinovski gušter samo
oživljeni produkt prekomerne upotrebe nuklearnog oružja u brojnim
eksperimentima po Pacifiku. Naravno da iza toga stoji američka vojska,
motivisana potrebom da postane vodeća militantna svetska super-sila. No da se
manemo vojnopolitičke strategije i da se vratimo na sadržaj same radnje. Nakon
incidenta u japanskoj nuklearnoj elektrani 1999. godine, priznati američki
fizičar Joe Brody ostaje bez voljene supruge Sandre. Prošlo je 15 godina i
očajni Joe bezuspešno pokušava da razotkrije misteriju i utvrdi šta je zapravo
prouzrokovalo tragediju. Kada u Japan
stigne njegov sin, Ford Brody, marinac čija je specijalnost deaktiviranje
eksplozivnih naprava velike razorne moći, priča dobija svoj zaplet. Polazi mu
za rukom da izbavi oca iz zatvora i ubrzo njih dvojica započinju zajedničku
istragu, gde će se suočiti s opasnostima koje prete da unište čitav ljudski
rod...Gledajući fenomenalan trailer moram da priznam kako sam se baš bio
zagrejao za najnoviji remake o  avanturama
neuništivog Godzille. Već posle odjavne špice bilo je jasno da je taj trailer
najbolje što je ponudio ovaj film. A tako to obično biva u zadnjih par godina
(barem kada je reč o hollywoodskoj produkciji), na žalost armije strastvenih
filmofila. OK, nije sve baš tako crno. Režija postupno gradi narativ u prvoj
polovini, lagano dižući tenzije, dok nas drži u stanju grozničavog iščekivanja.
Smatram da je ovakav koncept opravdan, jer se gledaoci upoznaju s nekim novim
detaljima, što nam omogućava da kasnije lakše prihvatimo posledice koje će se
poput elementarne nepogode obrušiti na pojedine delove USA. Ako je
pojava Godzille svojevrsna metafora poigravanja ljudi s prirodom, onda se
nameće pitanje zašto se tako tendenciozno eksponira jedna mlada američka
porodica (marinac i njegova ljupka ženica, s nejakim sinčićem). Pođemo li od postulata
da je porodica osnovna ćelija svakog društva, lako se stiče utisak da se igralo
na kartu simbolike, jer se opstanak današnje civilizacije poistovećuje s dramom
kroz koju prolazi Ford, spreman da prihvati sve rizike samoubilačke misije, ne
bi li spasao svoje najdraže. Problem je što Forda ima znatno češće u kadru od
Godzille, a to sigurno nije ono što su očekivali fanovi franšize o džinovskom
gušteru. Kasnije u drugom delu, film uglavnom pruža ono što
smo i očekivali. Zanatski vešto snimljene akcione scene priuštile su
nam pravi spektakl, pa je korišćenje specijalnih efekata ispunilo svoju svrhu. Pošteno
je reći kako je dizajn Godzille urađen s evidentnom namerom da se približi
japanskom originalu iz 1954. godine, što je za svaku pohvalu. Ali zato je za
oštru kritiku izgled onih ljigavih sfora ili kako ih stručno zovu: MUTO. Nimalo
inovativno, znači već viđeno u nekolicini filmova SF-tematike. Sa tehničke
tačke gledišta, izvesno je da se ovde najviše postiglo, jer je filmskoj ekipi
pošlo za rukom da nam predoči atmosferu straha, panike, užasa kroz koji prolaze
obični ljudi u gradu koji je pretrpeo stravična razaranja, kao i vojničke
nemoći, bez obzira na toliki arsenal naoružanja, borbene tehnike i high-tech
opreme. Apokalipsa je dočarana na jedan uznemirujuć način, na način koji nas
prosto tera da se zamislimo kakve sve neželjene posledice mogu da ostave
neizbrisiv trag na današnju civilizaciju. Što se tiče kvaliteta glume, teško je
sada tu nešto procenjivati. Par uglednih glumačkih imena ostao je većim delom u
pozadini, pa je šteta što Bryan Cranston i Ken Watanabe nisu dobili više
prostora, iako je priča imala potencijala da ozbiljnije razvije njihove likove.
Mladi Aaron Taylor-Johnson nije oduševio, mada ni razočarao (100% sam uveren da
je tog marinca mogao da odigra i neki drugi glumac njegovih godina bez ikakvih
problema), dok je Elizabeth Olsen neubedljivo oslikala krajnje
jednodimenzionalan lik. Pozitivno je što prosečan gledalac otprilike zna na
čemu je s ovim filmom, tako da tu nema većih iznenađenja. Dakle, ljubitelji
franšize verovatno će se odlučiti da pogledaju i najnovije ostvarenje s
Godzillom kao herojem spasiocem, dok za ostale i nisam baš siguran. U suštini gledljivo,
uglavnom zabavno, ali pitanje koliko i memorabilno.       

Filmski Hitovi: X-Men: Days of Future Past (2014)

Filmski Hitovi: X-Men: Days of Future Past (2014): Kod nas nazvan: X-Men: Dani Buduće Prošlosti Žanr: Akcija | Avantura | Naučna Fantastika | Triler Režija: Bry...

'Stražari budućnosti'
'Njegova prošlost. Naša budućnost'! U ovome je sadržana premisa najnovijeg nastavka mega-popularne X-Men sage. Bryan Singer ponovo je preuzeo stvar pod kontrolom prihvativši režisersku palicu. Simon Kinberg je autor scenarija koji je u pojedinim segmentima odstupio od originalne stripovske postavke. Nastavak se u najvećoj meri oslanja na 'First Class', koji u suštini prethodi avanturama koje gledamo u 'Days of Future Past'. U budućnosti, godine 2043. došla su teška vremena za mutante i ljude koji ih podržavaju. Moćni 'Stražari budućnosti' progone mutante i uništavaju ih gde god stignu. Izvesno je da im preti istrebljenje, ukoliko nešto značajno ne preduzmu. Professor X i Magneto udružuju snage i odlučuju da pošalju Wolverinea u prošlost, tačnije u 1973. godinu. Wolverine mora da pronađe njihove mlađe verzije, objasni im zbog čega se vratio u prošlost i ubedi ih da mu pomognu da pronađe Raven (Mystique) kako bi je sprečili da ubije genijalnog naučnika Bolivara Traska, tvorca projekta 'Stražari budućnosti'... Gledajući najnovije blockbustere kojima nas Hollywood non-stop bombarduje, uočljiv je novi trend u osvežavanju uglavnom stereotipnih scenarističkih postavki, u kojima nema ni trunke originalnosti ili svežih ideja. Koncept vraćanja u prošlost kako bi se sredile stvari i shodno tome izmenila i osigurala bolja budućnost (ma nismo ni sumnjali), zgodna je fora posebno što može lepo da se provuče kroz okvire adrenalinskih SF-avantura. Znači ništa epohalno nije urađeno na oživljavanju scenarija u primamljivo filmsko štivo, ali se pokazalo sasvim dovoljnim da nam zaokupira pažnju od nešto više od dva sata. Brza, dinamična radnja, kroz koju defiluju brojni zanimljivi protagonisti sigurno vas neće razočarati. Majstor režije Singer podario nam je dobro doziran miks akcije i pažljivo konstruisane dramaturgije. Tačno je da ovde ima nešto manje akcionih sekvenci za utvrđene standarde franšize, ali zato je akcenat stavljen na dublju karakterizaciju krucijalnih likova. Zahvaljujući tome možemo da proniknemo u njihovu dušu, da shvatimo šta je to što ih muči, da osetimo njihove strahove, sagledamo dileme koje ih sputavaju da donesu ispravne odluke. Naravno tu mislim pre svega na Charlesa Xaviera i Erika, istinskih predvodnika mutanata, koji su zbog različitih stavova postali neprijateji. Imajući u vidu ovakav koncept, razumljivo je što su očekivanja od brojne glumačke ekipe bila velika. Međutim, oni su položili test, pa su pre svih James McAvoy i posebno Michael Fassbender, briljantno odigrali svoje role, uz standardno dobrog Jackmana (bez koga objektivno franšiza teško može da opstane). Ključnu ulogu ovde ipak ima, sve popularnija Jennifer Lawrence (zlobnici će reći ne samo zbog glumačkih, već i nekih drugih veština), iz prostog razloga što je njena Raven faktor od koga zavisi da li će se promeniti događaji iz 1973. godine i na taj način obezbediti dalji opstanak mutanata. A Jennifer dokazuje još jednom kako se lepo snalazi u koži akcionih heroina. Od sporednih rola vredi istaći učešće Petera Dinklagea, kao negativca, uz žal što nije dobio više prostora i nešto veću minutažu da se nametne kao neko koga bi fanovi mutanata baš namrzli. Da ne bude baš sve toliko dramatično, radnja je izbalansirana s nešto humora, jer mutanti korišćenjem svojih nadrealnih moći ponekad stignu i da se dobro zabave. U vezi s tim, maestralna scena oslobađanja iz srca Pentagona, jeste verovatno najzabavnija u filmu, jer je urađena sa stilom i uveren sam da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Ako dodam da su specijalni efekti opet fascinantni, a da su kostimografi i dizajneri pustili mašti na volju, priuštivši publici fantastične kreacije (Stražari izgledaju fabulozno), jasno je da su filmadžije iz Twentieth Century Fox Film Corporation vodili računa o svakom detalju tokom produkcije. Kada se podvuče crta, sledi zaključak da smo dobili jedan od najboljih delova iz serijala 'X-Men', tako da je najava novog nastavka (odgledajte odjavnu špicu do samog kraja, da bi videli scenu u trajanju od nepunog minuta) logičan potez koji će pozdraviti svi fanovi sjajne, neponovljive družine mutanata. Uživajte...do sledeće avanture!

Filmski Hitovi: Open Grave (2013)

Filmski Hitovi: Open Grave (2013): Kod nas nazvan: Otvoreni Grob Žanr: Misterija | Horor | Triler Režija: Gonzalo López-Gallego Glumci: Sharlto...

Amnezija
Španski filmadžija Gonzalo López-Gallego servira nam netipičnu horor-triler priču.Zasluge za misterijom nabijen narativ pripadaju scenarističkom dvojcu:Eddie & Chris Borey.Čovek se budi u jami punoj leševa.A noć je, obasjana mesečinom.Hoće da izađe, što nije nimalo jednostavno.Ubrzo se pojavljuje jedna devojka i uz pomoć konopca ga izvlači sa tog sablasnog mesta.Odlaze zajedno u obližnju kuću i tamo zatiču još nekolicinu izgubljenih protagonista ove zamršene, jezive storije. Svi pate od amnezije, pa u atmosferi opšteg nepoverenja, uz puno opreza, nastoje da pronađu odgovore na brojna pitanja.Ko su, odakle su došli u ovu nedođiju, šta ih čeka napolju i šta se krije iza zloslutne šumske tišine...Misteriozan ambijent šume pogodan je za razvoj mračne, dovoljno napete priče u kojoj se pojavljuje grupa nepoznatih ljudi zahvaćenih nekakvim virusom čije su posledice, između ostalog i gubitak pamćenja, ali i nesvestica, glavobolja, svuda prisutna paranoja.Polazna ideja uspeva da izgradi vrlo provokativan zaplet, ali kada krene interakcija između likova, sa dijalozima koji nisu baš najspretnije osmišljeni, tenzije se smanjuju, pa radnja gubi na preko potrebnoj dinamici.Nekoliko solidno kreiranih horor sekvenci održava pažnju sve do završnice koja nam nudi nedovoljno definisan rasplet.Utisak je da režiser ostaje dosledan, pa misterioznu crtu provlači do samog kraja, ostavljajući nam alternativne mogućnosti u pokušaju da prokljuvimo ko je ili šta u pozadini svega viđenog.Tajni vladin vojni eksperiment ili možda je reč o nekom karantinu obolelih od nepoznatog virusa.Misteriozni tonovi toliko prožimaju čitavu radnju, pa se likovi bave razotkrivanjem vlastitih identiteta, dok neposredna opasnost u vidu zaraženih, nalik zombijima, ostaje nekako u drugom planu.Tek toliko da unese nešto horor sastojaka u celu priču.Nema puno akcije, niti zapaženijih specijalnih efekata. Zato je nivo prikazane glume u granicama prihvatljivog, s obzirom da su psihološki profili sasvim korektno oslikani pred objektivom kamere. Sharlto Copley se nametnuo još jednom, koristeći svoju zavidnu harizmu da oživi jedan kompleksan lik, koga razdire sumnja vezana za njegovu prošlost.Ostatak glumačke ekipe pružio mu je adekvatnu podršku, pa generalno svi zaslužuju prelaznu ocenu. Dodao bih da je fotografija uspela da nam predoči niz prikladnih kadrova uznemirujućeg sadržaja, što je jasan pokazatelj dobro obavljenog posla.Na kraju ostaje žal što jedna dobra ideja nije u potpunosti realizovana, tako da smo kao konačan rezultat dobili tek prosečan horor-triler, instant filmski proizvod koji će odmah posle odjavne špice pasti u zaborav.

Filmski Hitovi: The Cabin in the Woods (2012)

Filmski Hitovi: The Cabin in the Woods (2012): Kod nas nazvan: Koliba u šumi Žanr: Misterija | Horor | Triler Režija: Drew Goddard Glumci:  Kristen Connoll...

Obred u krvi
Producentska kuća Lionsgate lansirala je moderan horor u koji je uložena zavidna suma novca od oko $30,000,000. Drew Goddard je dobio priliku da debituje kao reditelj, pošto je ispekao zanat radeći kao scenarista na nekolicini TV-projekata, a između ostalog i u kultnoj TV-seriji 'Lost'.Sarađivao je i na izradi scenarija, za koji je bio angažovan renomirani Joss Whedon ('The Avengers').Petoro prijatelja odlaze u izolovanu kolibu u šumi, da provedu prijatan vikend daleko od civilizacije.Tamo nabasaju na neki dnevnik u kome je detaljno opisano kako je nekada davno, otac sadista mučio članove svoje porodice. Kada bojažljiva Dana glasno pročita tekst na latinskom, nesvesno priziva zlo.Krvožedni zombiji kreću da love mlađariju po šumi...Zanimljiv koncept u proizvodnji horora. Publika vrlo brzo shvata da ovde imamo parodiranje, čak i sprdnju s brojnim primercima žanra, gde su žrtve po starom običaju naivni i lakoverni tinejdžeri.Dakle ova odabrana petorka nije baš slučajno došla na jedno udaljeno mesto koje odiše atmosferom nespokoja, neke blage jeze.Kratko portretisanje društvanceta samo je uvod u ono što ih ovde čeka.Potrebno je samo da zagrizu mamac i da potom sve krene svojim očekivanim tokom.Aha, kapiramo da su oni deo nekakve umobolne igre.A ta igra se postepeno razvija, što je sporo i malo narušava dinamiku radnje.Koristeći odavno ustaljene standarde horor žanra, režiser nam servira stravu i užas tek u završnom delu filma. Brutalno kasapljenje ljudi od strane raznih monstruma zaista je efektno dočarano i ostavlja povoljan vizuelni utisak. Mlađarija je odglumila svoje role u granicama očekivanog, dok su Richard Jenkins i Bradley Whitford, kao dvojica saradnika, odlično oslikali ljude koji hladno, bez ikakvih emocija obavljaju svoj posao.Za ono malčice humora što imamo, zasluge pripadaju upravo njima.Odlični CGI-efekti odradili su posao na zadovoljavjući način, jer su nam priuštili dovoljno 'scary' sekvence, posebno na kraju filma. Bez obzira što pati od klišeiziranog narativa, koji je namerno potenciran i isturen u prvi plan, smatram da je ovaj horor dovoljno zanimljiv da ispuni očekivanja fanova žanra.Meni se baš dopao zbog vešto plasirane poruke i solidno snimljenih segmenata strave i užasa.

Filmski Hitovi: Lucy (2014)

Filmski Hitovi: Lucy (2014): Kod nas nazvan: Lusi Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Triler Režija: Luc Besson Glumci: Scarlett Johansson...

CPH4

'Prosečna osoba koristi 10% svog moždanog kapaciteta. Zamislite šta bi
ona mogla da učini sa 100%.' Ovo je zapravo premisa najnovijeg Bessonovog
poduhvata u koga je uloženo oko $40,000,000. Lucy je obična devojka koja živi u
Tajvanu i tek je ušla u vezu s Richardom. Kada je ovaj sumnjivi tip nagovori da
odnese aktovku izvesnom  Mr. Jangu, Lucy
upada u opasnu nevolju. Mafijaši primoraju curu da prenese paketić nove,
sintetičke droge - CPH4, skrivene u njenoj utrobi. Incident s nasilnim čuvarom
izložiće telo i um nesrećne devojke dejstvu droge, čime je započet svojevrsni
eksperiment. Lucy proživljava nezamislivu transformaciju koja njen moždani
kapacitet ubrzano povećava do hipotetičkog nivoa, do granica koje običan ljudski
um nije mogao ni da nasluti...Francuski sineasta je osmislio priču koju prožima
provokativna tematika. Zanimljiva ideja o kapacitetu ljudskog mozga poslužila
je kao lajtmotiv koji zlosrećnu heroinu zapanjujuće brzo pretvara od prosečne
devojke u nadljudsko biće. Biće koje faktički više nema ni trunke emocija. Ali toliko
su joj poboljšane mentalne i fizičke sposobnosti da je Lucy dosegla savršenstvo
primereno robotu. Hiperstilizovana radnja u kojoj je heroina stalno u fokusu
ima dinamiku i lako se prati. Akcione sekvence su snimljene onako s merom, u
granicama dobrog ukusa, pa definitivno pružaju vizuelni užitak poklonicima
žanra. Specijalni efekti su dobro namontirani u svakom kadru, tako da su tuče
ili sulude vožnje automobilima ispale sasvim solidno. Tehnički aspekt je gotovo
besprekoran, pa tu nema zamerki. Režija se potrudila da nam osigura i dobar
temelj, pa se kroz priču provlače komplikovana, egzistencijalna pitanja. U vezi
s tim iskorišćene su reference na neke klasike, kao npr. '2001: A Space
Odyssey' by Stanley Kubrick ili na one koji su to makar pretendovali da
postanu, kao npr. 'The Tree of Life' by Terrence Malick, s ciljem da nam daju
odgovore iza kojih stoji određeno naučno pokriće. Težnja da se postigne balans
između racionalnog i iracionalnog je upravo najveća mana, jer Besson se malo
pogubio i stičem utisak kao da nije bio siguran kako da sve okonča. Ok,
završnica i nije ispala loša (vremeplov je baš pravo ludilo), ali taj koncept
jurnjave s mafijašima ispao je klinački nezreo, ako uzmemo u obzir srž cele
priče. Scarlett Johansson je lucidno iznela lik heroine i čini se da je njen
ledeni izraz lica kompatibilan s onim što je ona postala do kraja. A Morgan
Freeman se odlično snašao u roli profesora Normana, možda iz razloga što mu je
problematika jako bliska, jer je i on sam fasciniran teorijom o kapacitetima
ljudskog mozga. Rukovodeći se logikom da film koji traje 84 minuta nema većih
aspiracija, osim da nas dobro zabavi, smatram da zaslužuje prelaznu ocenu. Bez
obzira na brojne nedostatke izražene u klimavom scenarističkom konceptu.   

Filmski Hitovi: The Scorpion King: Rise of a Warrior (2008)

Filmski Hitovi: The Scorpion King: Rise of a Warrior (2008): Kod nas nazvan: Kralj škorpija: Uspon ratnika Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika Režija: Russell Mulcahy...

Crni Škorpion

Russell Mulcahy ('Resident Evil: Extinction', 2007.) prihvatio je ponudu
da režira prequel 'The Scorpion King', filma u kome je The Rock uz pomoć svojih
mišića uspeo da se nametne publici. Scenario je sročio Randall McCormick
mešajući mitološke likove i događaje, a sve u cilju da se skrene pažnja publike
željne zabave.Mathayus je proveo paklenih šest godina na obuci za ratnika koji
ne poznaje strah i spreman je da umre za svoju zemlju i za svog vođu. Momak je
postao pripadnik moćnih Crnih Škorpiona i žudi za osvetom.Na presto je zaseo
zli Sargon, odgovoran za smrt njegovog voljenog oca.Sargon nije od juče i dobio
je magične moći od kraljice podzemlja, Lady Astarte, pa izgleda nepobedivo, kao
da mu niko ništa ne može.Stoga, Mathayus u pratnji prijateljice Layle i pisca,
Grka Arija, kreće u pohod na podzemlje kako bi se dokopao Damaklovog Mača,
oružja pred kojim će pasti svako, pa čak i Kralj Sargon...Plitka priča, prožeta
akcionim segmentima, ne postiže baš puno.Mlaka akcija zbog loših CGI-efekata ne
ostavlja povoljan utisak.Michael Copon je nosilac glavne role i moram da
priznam kako dečko solidno izgleda u scenama borbi, ali nakon toga njegova
gluma je diletantska, dečački naivna.Pravi pozer, pa je karijera manekena
verovatno bolja opcija za njega.Zanimljivo je da glavnog negativca tumači Randy
Couture, UFC borac šampionskog kova.Humor je usiljen i mahom nas ostavlja
ravnodušnim.Šablonski koncipirana radnja je dinamična i ruku na srce ovde nema
dosadnih scena ili nešto što liči na 'prazan hod'.Zato je sve veoma
predvidljivo, pa već nakon uvodnog dela filma nije teško pogoditi kuda će nas
sve to odvesti.Bajkovita atmosfera nedvosmisleno potvrđuje ambicije filmskih radnika
okupljenih na setovima.Da obezbede krajnje neobaveznu zabavu za tinejdžere i
još mlađu populaciju.Logična posledica jeste ta, da je film odmah klasifikovan
u kategoriju  'direct to video', ne
ugledavši mrak bioskopskih sala.Posle odjavne špice, meni je ovakva
kategorizacija potpuno na mestu.