Wally Pfister debituje na polju 'dugog metra', pošto se afirmisao kao
kamerman koji nam je priuštio niz vizuelno efektnih kadrova, tokom
višegodišnjeg rada s brojnim poznatim imenima svetske kinematografije. Posebno
vredi apostrofirati jedinstvenog Christophera Nolana (zajedno radili na
'Inception'). Jack Paglen (takođe debitant) je autor neobičnog scenarija koga
prožimaju sociološke, filozofske, naučno-tehnološke, pa čak i religiozne teme.
Will Caster slovi za jednog od najeminentnijih istraživača u oblasti veštačke
inteligencije. Punu podršku na revolucionarnom projektu stvaranja inteligentne
mašine sa ljudskim emocijama, pružaju mu njegova supruga Evelyn i prijatelj Max
Waters. Kada se nakon jedne promocije Will nađe na meti ekstremističke
anti-tehnološke organizacije, neočekivano dobija šansu da on sam postane deo
projekta koji bi mogao da promeni našu civilizaciju...Pitanje, kuda nas može
odvesti visoka tehnologija, nije novo i već je korišćeno s ciljem da zaintrigira
publiku, natera je na razmišljanje i pokrene razne polemike, tipa 'za ili
protiv'. Odmah da naglasim kako je uvodni deo sasvim korektno koncipiran, jer
je incident stvorio zaplet koji je baš obećavao. Dramaturgija je postavljena na
solidnoj platformi na osnovu koje smo očekivali da dobijemo detaljno oslikan
psihološki profil glavnih aktera. Sigurno da bi priča poprimila nekakvu
autentičnost i otvorila bi se mogućnost da shvatimo postupke genijalnih umova. Ali, put
od dobre ideje do njene razrade u praksi (na filmskom platnu) obično je
posut zamkama, iskušenjima, teškoćama bilo objektivne ili subjektivne prirode.
Središnji deo je najslabiji segment, ispunjen stereotipom (od nekadašnjih
prijatelja, izvesno je da su dvojica naučnika postali neistomišljenici) i nizom
nelogičnosti (npr. u nekoj vukojebini se gradi impozantni naučno-tehnološki
centar, a da to niko živi ne primećuje, osim ubogih meštana, a kamoli da proba
da to spreči). Zato i ne čudi što smo dobili tek mlaku završnicu, gde je
bljutava patetika uništila svaku nadu o iole smislenijem kraju filma, pa makar
i po cenu da nam se nagovesti eventualni nastavak. Imajući u vidu iskustva
režisera u radu s kamerom, može se reći da je postigao dobar rezultat na polju
estetike, jer nas je počastio sa nekoliko vizuelno atraktivnih kadrova.
Otežavajuća okolnost je što mu nije pošlo za rukom da sa renomiranim glumačkim
ansamblom napravi nešto memorabilnije filmsko štivo. Da barem delić sopstvenih
zamisli sprovede u delo. Spora radnja, sa prigušenim tenzijama koje suvoparni
dijalozi stavljaju u drugi plan, jednostavno nije postigla svoj potencijal. Na
kraju je ostao tek opor ukus, jer od ambicija (u najavi tokom medijske
promocije) da se snimi pravi SF-klasik, postiglo se vrlo malo.Po mišljenju mnogih kritičara radi se o filmu koji je
dosegao samo do proseka, jer je pokrenuo kompleksnu problematiku, postavio niz
teških pitanja, bez pokušaja da ponudi iole prihvatljive odgovore ili
racionalna objašnjenja. Ovo je najbolji dokaz one dobro poznate krilatice:'da
jedna lasta (čitaj: Johnny Depp) ne čini proleće'. Dobro, može da se gleda, onako
neobavezno bez značajnijih očekivanja. U pitanju je obična zabava koja će odmah
posle odjavne špice izbledeti u vašem sećanju.
kamerman koji nam je priuštio niz vizuelno efektnih kadrova, tokom
višegodišnjeg rada s brojnim poznatim imenima svetske kinematografije. Posebno
vredi apostrofirati jedinstvenog Christophera Nolana (zajedno radili na
'Inception'). Jack Paglen (takođe debitant) je autor neobičnog scenarija koga
prožimaju sociološke, filozofske, naučno-tehnološke, pa čak i religiozne teme.
Will Caster slovi za jednog od najeminentnijih istraživača u oblasti veštačke
inteligencije. Punu podršku na revolucionarnom projektu stvaranja inteligentne
mašine sa ljudskim emocijama, pružaju mu njegova supruga Evelyn i prijatelj Max
Waters. Kada se nakon jedne promocije Will nađe na meti ekstremističke
anti-tehnološke organizacije, neočekivano dobija šansu da on sam postane deo
projekta koji bi mogao da promeni našu civilizaciju...Pitanje, kuda nas može
odvesti visoka tehnologija, nije novo i već je korišćeno s ciljem da zaintrigira
publiku, natera je na razmišljanje i pokrene razne polemike, tipa 'za ili
protiv'. Odmah da naglasim kako je uvodni deo sasvim korektno koncipiran, jer
je incident stvorio zaplet koji je baš obećavao. Dramaturgija je postavljena na
solidnoj platformi na osnovu koje smo očekivali da dobijemo detaljno oslikan
psihološki profil glavnih aktera. Sigurno da bi priča poprimila nekakvu
autentičnost i otvorila bi se mogućnost da shvatimo postupke genijalnih umova. Ali, put
od dobre ideje do njene razrade u praksi (na filmskom platnu) obično je
posut zamkama, iskušenjima, teškoćama bilo objektivne ili subjektivne prirode.
Središnji deo je najslabiji segment, ispunjen stereotipom (od nekadašnjih
prijatelja, izvesno je da su dvojica naučnika postali neistomišljenici) i nizom
nelogičnosti (npr. u nekoj vukojebini se gradi impozantni naučno-tehnološki
centar, a da to niko živi ne primećuje, osim ubogih meštana, a kamoli da proba
da to spreči). Zato i ne čudi što smo dobili tek mlaku završnicu, gde je
bljutava patetika uništila svaku nadu o iole smislenijem kraju filma, pa makar
i po cenu da nam se nagovesti eventualni nastavak. Imajući u vidu iskustva
režisera u radu s kamerom, može se reći da je postigao dobar rezultat na polju
estetike, jer nas je počastio sa nekoliko vizuelno atraktivnih kadrova.
Otežavajuća okolnost je što mu nije pošlo za rukom da sa renomiranim glumačkim
ansamblom napravi nešto memorabilnije filmsko štivo. Da barem delić sopstvenih
zamisli sprovede u delo. Spora radnja, sa prigušenim tenzijama koje suvoparni
dijalozi stavljaju u drugi plan, jednostavno nije postigla svoj potencijal. Na
kraju je ostao tek opor ukus, jer od ambicija (u najavi tokom medijske
promocije) da se snimi pravi SF-klasik, postiglo se vrlo malo.
dosegao samo do proseka, jer je pokrenuo kompleksnu problematiku, postavio niz
teških pitanja, bez pokušaja da ponudi iole prihvatljive odgovore ili
racionalna objašnjenja. Ovo je najbolji dokaz one dobro poznate krilatice:'da
jedna lasta (čitaj: Johnny Depp) ne čini proleće'. Dobro, može da se gleda, onako
neobavezno bez značajnijih očekivanja. U pitanju je obična zabava koja će odmah
posle odjavne špice izbledeti u vašem sećanju.
Нема коментара:
Постави коментар