Ima nešto zlo u Kevinu
Eva Khatchadourian morala je da zapostavi karijeru uspešnog putopisca onog
trenutka kada je zatrudnela.Dolazak na svet zdravog dečaka, kome su nadenuli
ime Kevin, označio je početak njenog materinstva.A to je period kome se svaka
mlada majka raduje.Vreme kada majka sa puno ljubavi počinje da odgaja svoje
čedo.U ovoj porodici ipak je nešto krenulo po zlu, jer je Kevin od malih nogu
svojoj majci počeo da nanosi samo bol i patnju...Inspirisana romanom američke
spisateljice Lionel Shriver (za koji je dobila prestižnu nagradu 'Orange',
2005. godine), britanska rediteljka, Lynne Ramsay adaptirala je literarni
predložak u filmski scenario koji je sama i režirala.Uz pomoć brojnih
flashbackova, režija nas uvodi u jednu tešku porodičnu dramu, stavljajući
akcenat na neobičan odnos između
ambivalentne majke i njenog otuđenog sina. Pitanje roditeljstva, odgovornosti
za postupke rođenog deteta, sumnja u sebe ('jesam li negde omanuo u
vaspitavanju sina'), (ne)sposobnosti da se pronikne u dečju psihologiju, jesu
glavna obeležja ove intrigantne i na momente čak i morbidne drame. Sporiji
ritam, u neku ruku i jednoličan, iz razloga što se radnja pretežno bavi upornim
pokušajima majke da prodre do svog sina, ipak ne umanjuje znatiželju prosečnog
gledaoca. Postoje samo finese oličene u tome što se radnja proteže na period od
nekih 17-18 godina, dok pratimo Kevinovo odrastanje, pa sve do trenutka kada
iskonsko zlo prevlada u njemu i postane inicijalna kapisla za gnusan zločin u
gimnaziji.Odlično usnimljeni kadrovi iz kojih je došla do izražaja facijalna
eskpresija majke i sina, stavljaju nam do znanja da u krugu porodice vlada
non-stop neka tenzija, što čini radnju dovoljno koherentnom.Uopšte taj odnos se
stalno produbljuje stvarajući sve veći i veći jaz, pa antagonizam između Kevina
i Eve progresivno napreduje.Preneti na filmsko platno teška emotivna stanja
oduvek je bio poseban izazov za ljude koji su izabrali glumu kao svoj životni
poziv.A kvalitet glume je stvarno na zavidnom nivou.Tilda Swinton je
maestralnom izvedbom potvrdila kako je dobro izučila glumački zanat.Ono što je
fascinantno jeste podjednako dobro glumačko izdanje koje je prikazao
talentovani Ezra Miller, tumačeći Kevina kao tinejdžera, ali i omalenog Jaspera
Newella koji je oživeo Kevina u periodu kada mu je bilo 6-8 godina (klinac ima
ubistveni pogled).Prikladni muzički aranžmani, by Jonny Greenwood (Radiohead)
samo su upotpunili sliku na koju malo ko može biti ravnodušan.Delikatna
tematika navodi na razmišljanje, ali bez namere da nam sugeriše bilo kakve
odgovore.Na taj način ostavljena je mogućnost svakome od nas da prihvatimo (ili
ne) tragediju glavnih aktera jedne uznemirujuće storije.A i da probamo da
dokučimo odakle potičei zlo u nama.Da li je to već negde zapisano u karakteru
čoveka odmah po rođenju ili se zlo jednostavno razvija, evoluira u čoveku,
prisiljavajući ga da napravi neke strašne stvari.Mračno, jezivo, nimalo
zabavno, ali opet s druge strane baš gledljivo.Pouzdan znak kako se radi o
filmu vrednom vaše pažnje.
trenutka kada je zatrudnela.Dolazak na svet zdravog dečaka, kome su nadenuli
ime Kevin, označio je početak njenog materinstva.A to je period kome se svaka
mlada majka raduje.Vreme kada majka sa puno ljubavi počinje da odgaja svoje
čedo.U ovoj porodici ipak je nešto krenulo po zlu, jer je Kevin od malih nogu
svojoj majci počeo da nanosi samo bol i patnju...Inspirisana romanom američke
spisateljice Lionel Shriver (za koji je dobila prestižnu nagradu 'Orange',
2005. godine), britanska rediteljka, Lynne Ramsay adaptirala je literarni
predložak u filmski scenario koji je sama i režirala.Uz pomoć brojnih
flashbackova, režija nas uvodi u jednu tešku porodičnu dramu, stavljajući
akcenat na neobičan odnos između
ambivalentne majke i njenog otuđenog sina. Pitanje roditeljstva, odgovornosti
za postupke rođenog deteta, sumnja u sebe ('jesam li negde omanuo u
vaspitavanju sina'), (ne)sposobnosti da se pronikne u dečju psihologiju, jesu
glavna obeležja ove intrigantne i na momente čak i morbidne drame. Sporiji
ritam, u neku ruku i jednoličan, iz razloga što se radnja pretežno bavi upornim
pokušajima majke da prodre do svog sina, ipak ne umanjuje znatiželju prosečnog
gledaoca. Postoje samo finese oličene u tome što se radnja proteže na period od
nekih 17-18 godina, dok pratimo Kevinovo odrastanje, pa sve do trenutka kada
iskonsko zlo prevlada u njemu i postane inicijalna kapisla za gnusan zločin u
gimnaziji.Odlično usnimljeni kadrovi iz kojih je došla do izražaja facijalna
eskpresija majke i sina, stavljaju nam do znanja da u krugu porodice vlada
non-stop neka tenzija, što čini radnju dovoljno koherentnom.Uopšte taj odnos se
stalno produbljuje stvarajući sve veći i veći jaz, pa antagonizam između Kevina
i Eve progresivno napreduje.Preneti na filmsko platno teška emotivna stanja
oduvek je bio poseban izazov za ljude koji su izabrali glumu kao svoj životni
poziv.A kvalitet glume je stvarno na zavidnom nivou.Tilda Swinton je
maestralnom izvedbom potvrdila kako je dobro izučila glumački zanat.Ono što je
fascinantno jeste podjednako dobro glumačko izdanje koje je prikazao
talentovani Ezra Miller, tumačeći Kevina kao tinejdžera, ali i omalenog Jaspera
Newella koji je oživeo Kevina u periodu kada mu je bilo 6-8 godina (klinac ima
ubistveni pogled).Prikladni muzički aranžmani, by Jonny Greenwood (Radiohead)
samo su upotpunili sliku na koju malo ko može biti ravnodušan.Delikatna
tematika navodi na razmišljanje, ali bez namere da nam sugeriše bilo kakve
odgovore.Na taj način ostavljena je mogućnost svakome od nas da prihvatimo (ili
ne) tragediju glavnih aktera jedne uznemirujuće storije.A i da probamo da
dokučimo odakle potičei zlo u nama.Da li je to već negde zapisano u karakteru
čoveka odmah po rođenju ili se zlo jednostavno razvija, evoluira u čoveku,
prisiljavajući ga da napravi neke strašne stvari.Mračno, jezivo, nimalo
zabavno, ali opet s druge strane baš gledljivo.Pouzdan znak kako se radi o
filmu vrednom vaše pažnje.
Нема коментара:
Постави коментар