'OmniCorp'
'Imamo budućnost pod kontrolom' je premisa nabudženog blockbustera u
koga je svima poznati Metro-Goldwyn-Mayer uložio astronomskih $100,000,000.
Naravno da se radi o kvalitetnoj produkciji, gde se tačno zna ko i šta radi.
Pošto je skrenuo pažnju na sebe u rodnom Brazilu, José Padilha potpisuje svoj
hollywoodski prvenac. Otežavajuća okolnost po njega jeste činjenica da se
prihvatio nezahvalnog posla. Naime snimanje remakea 'RoboCop' iz 80-ih godina
prošlog veka, u neku ruku bio je mač sa dve oštrice. Zašto? Pa zato jer je
talentovanom i sposobnom filmadžiji otvarao mogućnost da započne svoju karijeru
u Americi na impresivan način ili pak da ostane upamćen samo kao još jedan
došljak koji radi (za pozamašan honorar normalno) šta mu kažu producentski
bosovi i ne mari mnogo za publiku, a još manje za kritiku. Inspirisani originalom,
trojica saradnika radili su na oživljavanju jedne drugačije, modernizovane
priče, koja ima tek identičnu polaznu osnovu iz kultnog sci-fi klasika. Ostalo
je pretežno snimljeno na prijemčiv, šablonski način, što je podrazumevalo manje
nasilja i više filozofiranja. Nedvosmisleno je da ovakav reciklirajući koncept
nije ništa drugo do najobičnije 'uvlačenje' širokom auditorijumu, uključujući
tu i najmlađi naraštaj. Jasno se vidi da je primarni cilj bio da se ostvari
zadovoljavajući komercijalni efekat. Box Office podaci govore da uprkos
agresivnoj medijskoj kampanji, nije postignuto ono što se zamislilo i želelo, jer
troškovi produkcije još uvek nisu pokriveni od prihoda besomučne eksploatacije
blockbustera. Postoje nekoliko jakih argumenata zbog čega ova SF-akcija nije
ispunila visoke zahteve. Najpre da se dotaknem narativa. U bliskoj budućnosti,
2028. godine, ulice Detroita preplavljene su nepodnošljivim talasom kriminala. Multinacionalni
konglomerat 'Omnicorp' vodeća je kompanija u domenu robotske tehnologije, koja
svoju robu plasira isključivo za potrebe vojske. Dronovi i masivni roboti
kontrolišu situaciju izvan teritorije USA, pa tako u Teheranu sa lakoćom
eliminišu preostale pobunjenike protiv režima koji je nametnuo svetski
'policajac broj 1 u svetu'. U ekskluzivnoj TV-emisiji, ostrašćeni voditelj, Pat
Novak zalaže se za upotrebu robotske tehnologije u borbi protiv kriminala i na
tluUSA
navodeći kao eksplicitni argument visoka dostignuća 'OmniCorpa' širom sveta. Kada
nadobudni lokalni detektiv Alex Murphy nastrada od ruke mafije, iznenada se
ukazuje prilika da kompanija napravi mešavinu čoveka i robota i tako dođe do
dobitne kombinacije koja će pomiriti javno mnjenje i visokoprofitabilne korporacijske
interese...Odmah pada u oči kako se remake nije doslovno držao originala, što
je manje-više razumljivo. Evidentan je pokušaj da se naprave slojeviti okviri u
scenariju, jer se priča bavi pitanjem morala, korupcije, filozofiranjem na temu
porodice, raspredanjem o tome gde je stvarna granica između čoveka i mašine- A
takođe otvara polemiku na jednu škakljivu temu: da li je nauka danas izgubila svoj
pravi smisao jer služi interesima kapitala ili je kapital još uvek samo nužno,
opravdano sredstvo da podrži velike napore i genijalne zamisli umnih ljudi na
njihovoj misiji da nam obezbede bolju i lepšu budućnost. Komplikovana
problematika znatno je umanjila oštrinu i brutalnost akcionih sekvenci, pa iako
high-tech stilizovana, nekako se nameće mišljenje da je akcija ostala na nivou
filmova s znatno skromnijim budžetom. A prikazani performansi su šarenoliki.
Problematičan kasting je vidljiv u izboru nosioca glavne role, jer Joel
Kinnaman jednostavno nije uspeo da se nametne, te je onda opravdano što zli
jezici više komentarišu njegov kostim, nego li postupke glavnog protagoniste. Gary
Oldman kao naučnik s duboko usađenim moralnim kodom, podario nam je još jednom
jako zanimljiv lik, a slična konstatacija se odnosi i na Samuela L. Jacksona. Pat
Novak je impresivno oslikan kao medijska ličnost sa stavom, glasnogovornik
opcije da se zaustavi kriminal, pa makar to podrazumevalo primenu radikalnih
mera (neki bi to pre nazvali revolucionarnih mera). Od ženskih likova vredna
pomena je Abbie Cornish, koja se svojski potrudila da ulogu verne supruge i
požrtvovane majke što autentičnije predstavi, tako da je Clara Murphy žena s
kojom se može poistovetiti neko iz publike. Tehnički aspekt je zavidnom nivou,
iako je animacija mogla biti i bolje odrađena u scenama s policajcem-robotom. Vizuelno
dopadljivi kostim i futuristički dizajniran motor (kao novi sastojak u priči)
svakako da plene pažnju i ostavljaju povoljan utisak, naročito na mlađu
populaciju. Koncizna fotografija u kombinaciji s prikladnim muzičkim
aranžmanima doprineli su da remake poseduje sopstveni prepoznatljivi identitet,
dostojan blockbustera. Nažalost kada se sve sabere i oduzme, teško je reći da li
film zaslužuje preporuku. Kao celina nije baš najbolje ukomponovan, mada ima
svoje dobre strane, adute koji povremeno dolaze do izražaja. Kao poštovalac
originala iz 1987. godine, mišljenja sam da ovaj remake nije ni na približnom
kvalitativnom nivou. Ako tražite tek malo zabave, onda bi mogli i da se
odlučite da mu poklonite vaše poverenje i potrošite blizu dva sata vašeg vremena.
Može dakle da prođe, bez obzira što realno spada u kategoriju osrednjeg
filmskog štiva.
koga je svima poznati Metro-Goldwyn-Mayer uložio astronomskih $100,000,000.
Naravno da se radi o kvalitetnoj produkciji, gde se tačno zna ko i šta radi.
Pošto je skrenuo pažnju na sebe u rodnom Brazilu, José Padilha potpisuje svoj
hollywoodski prvenac. Otežavajuća okolnost po njega jeste činjenica da se
prihvatio nezahvalnog posla. Naime snimanje remakea 'RoboCop' iz 80-ih godina
prošlog veka, u neku ruku bio je mač sa dve oštrice. Zašto? Pa zato jer je
talentovanom i sposobnom filmadžiji otvarao mogućnost da započne svoju karijeru
u Americi na impresivan način ili pak da ostane upamćen samo kao još jedan
došljak koji radi (za pozamašan honorar normalno) šta mu kažu producentski
bosovi i ne mari mnogo za publiku, a još manje za kritiku. Inspirisani originalom,
trojica saradnika radili su na oživljavanju jedne drugačije, modernizovane
priče, koja ima tek identičnu polaznu osnovu iz kultnog sci-fi klasika. Ostalo
je pretežno snimljeno na prijemčiv, šablonski način, što je podrazumevalo manje
nasilja i više filozofiranja. Nedvosmisleno je da ovakav reciklirajući koncept
nije ništa drugo do najobičnije 'uvlačenje' širokom auditorijumu, uključujući
tu i najmlađi naraštaj. Jasno se vidi da je primarni cilj bio da se ostvari
zadovoljavajući komercijalni efekat. Box Office podaci govore da uprkos
agresivnoj medijskoj kampanji, nije postignuto ono što se zamislilo i želelo, jer
troškovi produkcije još uvek nisu pokriveni od prihoda besomučne eksploatacije
blockbustera. Postoje nekoliko jakih argumenata zbog čega ova SF-akcija nije
ispunila visoke zahteve. Najpre da se dotaknem narativa. U bliskoj budućnosti,
2028. godine, ulice Detroita preplavljene su nepodnošljivim talasom kriminala. Multinacionalni
konglomerat 'Omnicorp' vodeća je kompanija u domenu robotske tehnologije, koja
svoju robu plasira isključivo za potrebe vojske. Dronovi i masivni roboti
kontrolišu situaciju izvan teritorije USA, pa tako u Teheranu sa lakoćom
eliminišu preostale pobunjenike protiv režima koji je nametnuo svetski
'policajac broj 1 u svetu'. U ekskluzivnoj TV-emisiji, ostrašćeni voditelj, Pat
Novak zalaže se za upotrebu robotske tehnologije u borbi protiv kriminala i na
tlu
navodeći kao eksplicitni argument visoka dostignuća 'OmniCorpa' širom sveta. Kada
nadobudni lokalni detektiv Alex Murphy nastrada od ruke mafije, iznenada se
ukazuje prilika da kompanija napravi mešavinu čoveka i robota i tako dođe do
dobitne kombinacije koja će pomiriti javno mnjenje i visokoprofitabilne korporacijske
interese...Odmah pada u oči kako se remake nije doslovno držao originala, što
je manje-više razumljivo. Evidentan je pokušaj da se naprave slojeviti okviri u
scenariju, jer se priča bavi pitanjem morala, korupcije, filozofiranjem na temu
porodice, raspredanjem o tome gde je stvarna granica između čoveka i mašine- A
takođe otvara polemiku na jednu škakljivu temu: da li je nauka danas izgubila svoj
pravi smisao jer služi interesima kapitala ili je kapital još uvek samo nužno,
opravdano sredstvo da podrži velike napore i genijalne zamisli umnih ljudi na
njihovoj misiji da nam obezbede bolju i lepšu budućnost. Komplikovana
problematika znatno je umanjila oštrinu i brutalnost akcionih sekvenci, pa iako
high-tech stilizovana, nekako se nameće mišljenje da je akcija ostala na nivou
filmova s znatno skromnijim budžetom. A prikazani performansi su šarenoliki.
Problematičan kasting je vidljiv u izboru nosioca glavne role, jer Joel
Kinnaman jednostavno nije uspeo da se nametne, te je onda opravdano što zli
jezici više komentarišu njegov kostim, nego li postupke glavnog protagoniste. Gary
Oldman kao naučnik s duboko usađenim moralnim kodom, podario nam je još jednom
jako zanimljiv lik, a slična konstatacija se odnosi i na Samuela L. Jacksona. Pat
Novak je impresivno oslikan kao medijska ličnost sa stavom, glasnogovornik
opcije da se zaustavi kriminal, pa makar to podrazumevalo primenu radikalnih
mera (neki bi to pre nazvali revolucionarnih mera). Od ženskih likova vredna
pomena je Abbie Cornish, koja se svojski potrudila da ulogu verne supruge i
požrtvovane majke što autentičnije predstavi, tako da je Clara Murphy žena s
kojom se može poistovetiti neko iz publike. Tehnički aspekt je zavidnom nivou,
iako je animacija mogla biti i bolje odrađena u scenama s policajcem-robotom. Vizuelno
dopadljivi kostim i futuristički dizajniran motor (kao novi sastojak u priči)
svakako da plene pažnju i ostavljaju povoljan utisak, naročito na mlađu
populaciju. Koncizna fotografija u kombinaciji s prikladnim muzičkim
aranžmanima doprineli su da remake poseduje sopstveni prepoznatljivi identitet,
dostojan blockbustera. Nažalost kada se sve sabere i oduzme, teško je reći da li
film zaslužuje preporuku. Kao celina nije baš najbolje ukomponovan, mada ima
svoje dobre strane, adute koji povremeno dolaze do izražaja. Kao poštovalac
originala iz 1987. godine, mišljenja sam da ovaj remake nije ni na približnom
kvalitativnom nivou. Ako tražite tek malo zabave, onda bi mogli i da se
odlučite da mu poklonite vaše poverenje i potrošite blizu dva sata vašeg vremena.
Može dakle da prođe, bez obzira što realno spada u kategoriju osrednjeg
filmskog štiva.
Нема коментара:
Постави коментар