Sklonište
Pošto je skrenu pažnju na sebe, talentovani francuski sineasta Xavier
Gens ('Frontiere(s)', 2007.), stavlja režiserski pečat na apokaliptični triler
koji se opet bavi stanjem ljudskog uma. Scenario je zajedničko delo tandema:Karl
Mueller & Eron Sheean, koji su napisali jednu tipičnu klaustrofobičnu priču
smeštenu u najveći američki megalopolisNew
York
nuklearne eksplozije, grupa od osmoro ljudi pronalazi spas u obližnjem podrumu
zgrade.Našavši se okupljeni na jednom mestu, ova grupa pokušava da se snađe i
proba da prevaziđe katastrofu koja ih je zadesila.No kako vreme odmiče i
tenzije postepeno rastu, a strah polako prerasta u ludilo, dovodeći do totalne
destrukcije koja ozbiljno ugrožava šanse da bilo ko od njih izađe živ iz
skloništa...Kreativni režiser ponovo razmatra psihološke profile svojih likova.Na
taj način crpi iz toga neophodnu dozu horora i kreira zgodan trilerski
zaplet.Nastojeći da razvije priču, režija gradi karakterizaciju nekolicine
bitnih likova kroz postupnu psiho-fizičku transformaciju.Atmosfera je lepo
stilizovana, jer napetost i strah od nepoznatog osećaju se u svakom kadru.Mada
je radnja pomalo rastegnuta na čitava dva sata, realno to se nešto i ne
primećuje, jer je uspostavljen ujednačen ritam, gde se događaji razvijaju u
očekivanom pravcu.Sama završnica poseduje neke preokrete, ali suštinski ništa
ne menja, jer je odmah bilo izvesno da neko mora da preživi (mogućnost da se
snimi nastavak uvek postoji, pa je to još jedan, dobrodošao faktor koga valja
uzeti u obzir).Dakle, dinamika narativa je prihvatljiva i razumljiva, ali
nažalost ima par ozbiljnijih scenarističkih propusta (ilustracije radi
naglasiću samo pojavu nepoznatih ljudi u skafanderima koji sprovode, valjda,
nekakve eksperimente u high-tech laboratoriji, iz nepoznatih razloga).Što se
tiče glume, mogu da konstatujem kako su manje-više svi, sasvim pristojno izneli
svoje uloge.Od starije garde vredi istaći dva imena: Michael Biehn i Rosanna
Arquette (uprkos tome što je njen lik teško prihvatiti s logičke tačke
gledišta).Kako je veći deo ekipe mlađarija, onda moram da priznam da su Milo
Ventimiglia i naročito Michael Eklund, iskazali neosporan glumački talenat i
tako preporučili sami sebe za neke ozbiljnije filmske projekte.Laurent Bares je
odlično uradio svoj posao, jer je usnimio nekoliko brutalnih, eksplicitnih
scena nasilja i seksa, na sugestivan način, pa to sve skupa deluje vrlo
realistično, uznemirujuće.A i muzika je prikladna za ovaj žanr, jer diskretno
naglašava neizbežne lomove u glavama svih protagonista ove mračne
priče.Neminovno je da će vas film naterati na razmišljanje, recimo u pravcu
ljudskog ponašanja u ekstremnim situacijama. Možda čak i otvoriti mogućnost
identifikacije s nekim od filmskih likova.Sve ovo dokazuje da uprkos
scenarističkim nedostacima, ovaj triler, sa primesama horora i drame, ipak
poseduje neku 'dubinu', pa stoga možda zaslužuje da mu pružite šansu i
eventualno ga pogledate.
Gens ('Frontiere(s)', 2007.), stavlja režiserski pečat na apokaliptični triler
koji se opet bavi stanjem ljudskog uma. Scenario je zajedničko delo tandema:Karl
Mueller & Eron Sheean, koji su napisali jednu tipičnu klaustrofobičnu priču
smeštenu u najveći američki megalopolis
York
nuklearne eksplozije, grupa od osmoro ljudi pronalazi spas u obližnjem podrumu
zgrade.Našavši se okupljeni na jednom mestu, ova grupa pokušava da se snađe i
proba da prevaziđe katastrofu koja ih je zadesila.No kako vreme odmiče i
tenzije postepeno rastu, a strah polako prerasta u ludilo, dovodeći do totalne
destrukcije koja ozbiljno ugrožava šanse da bilo ko od njih izađe živ iz
skloništa...Kreativni režiser ponovo razmatra psihološke profile svojih likova.Na
taj način crpi iz toga neophodnu dozu horora i kreira zgodan trilerski
zaplet.Nastojeći da razvije priču, režija gradi karakterizaciju nekolicine
bitnih likova kroz postupnu psiho-fizičku transformaciju.Atmosfera je lepo
stilizovana, jer napetost i strah od nepoznatog osećaju se u svakom kadru.Mada
je radnja pomalo rastegnuta na čitava dva sata, realno to se nešto i ne
primećuje, jer je uspostavljen ujednačen ritam, gde se događaji razvijaju u
očekivanom pravcu.Sama završnica poseduje neke preokrete, ali suštinski ništa
ne menja, jer je odmah bilo izvesno da neko mora da preživi (mogućnost da se
snimi nastavak uvek postoji, pa je to još jedan, dobrodošao faktor koga valja
uzeti u obzir).Dakle, dinamika narativa je prihvatljiva i razumljiva, ali
nažalost ima par ozbiljnijih scenarističkih propusta (ilustracije radi
naglasiću samo pojavu nepoznatih ljudi u skafanderima koji sprovode, valjda,
nekakve eksperimente u high-tech laboratoriji, iz nepoznatih razloga).Što se
tiče glume, mogu da konstatujem kako su manje-više svi, sasvim pristojno izneli
svoje uloge.Od starije garde vredi istaći dva imena: Michael Biehn i Rosanna
Arquette (uprkos tome što je njen lik teško prihvatiti s logičke tačke
gledišta).Kako je veći deo ekipe mlađarija, onda moram da priznam da su Milo
Ventimiglia i naročito Michael Eklund, iskazali neosporan glumački talenat i
tako preporučili sami sebe za neke ozbiljnije filmske projekte.Laurent Bares je
odlično uradio svoj posao, jer je usnimio nekoliko brutalnih, eksplicitnih
scena nasilja i seksa, na sugestivan način, pa to sve skupa deluje vrlo
realistično, uznemirujuće.A i muzika je prikladna za ovaj žanr, jer diskretno
naglašava neizbežne lomove u glavama svih protagonista ove mračne
priče.Neminovno je da će vas film naterati na razmišljanje, recimo u pravcu
ljudskog ponašanja u ekstremnim situacijama. Možda čak i otvoriti mogućnost
identifikacije s nekim od filmskih likova.Sve ovo dokazuje da uprkos
scenarističkim nedostacima, ovaj triler, sa primesama horora i drame, ipak
poseduje neku 'dubinu', pa stoga možda zaslužuje da mu pružite šansu i
eventualno ga pogledate.
Нема коментара:
Постави коментар