Inficirana zona
Konstantno istraživanje gomile naučnika, sa soficticiranom opremom,
razvijenom tehnikom, u pokušaju da nam pruže evidentne i opipljive dokaze kako
nismo sami u sunčevom sistemu, da postoji život još negde na drugim planetama,
pored naše majčice Zemlje, zvuči prilično poznato. E sada, obično nešto pođe po
zlu, desi se neka 'sistemska greška', pa ljudi brzo izgube kontrolu i onda
nagrnu vanzemaljci, koji su u poslednje vreme stekli status dežurnih krivaca,
pravih ligavaca, postavši negativci od one najgore sorte (pogotovo u američkim
blockbusterima, pa valjda je to zgodno, političko korektno, šta li već).Na prvi
pogled posredi je već otrcana, poprilično eksploatisana tematika, koja nas obično
dovodi do bljutavo-patetične završnice. Koristeći ovakav okvirni koncept,Gareth
Edwards ('End Day', TV-film), talentovani britanski režiser, konačno je dobio
priliku da snimi svoj dugometražni prvenac, posle probnog rada na nekoliko
dokumentaraca.On je napisao i scenario, a takođe je i zaslužan za solidne
specijalne efekte i kameru, koja je umešno ovekovečila napetu i sumornu
atmosferu, što je posebna karakteristika celokupne radnje.Američki
fotoreporter, Andrew Kaulder (Scoot McNairy) našao se na zadatku u severnom
delu Meksika, gde haraju vanzemaljska bića, smrtonosna čudovišta koja su
greškom američke NASA, dospela na našu planetu.Međutim, kada pronađe Samanthu
(Whitney Able), ćerku svoga šefa, Andrew pristaje da je vrati nazad u USA.Ubrzo
njih dvoje kreću na dugo i opasno putovanje kroz opasnu, tzv. 'inficiranu
zonu', gde ih vrebaju krvožedna čudovišta...Možda bi u prvi mah pomislili kako
se radi o nekakvom SF-hororu ili akcionom trileru, ako se pogleda trejler ili
baci površan pogled na reklamni pano filma.Čista zabluda.Radi se zapravo o
svojevrsnom 'survival' filmu, gde se u pozadini razvija spontano jedna obična,
ljubavna priča.Snimanje na brojnim lokacijama (priča se da za pojedina mesta
nisu imali nikakvu dozvolu da snimaju) omogućilo je da priča dobije na
dinamici, jer se dvoje glavnih likova nalaze na dugom putu do kuće, a maršruta
je puna izazova i potencijalnih prepreka, koje mogu da im ugroze i same
živote.U nekoliko kadrova pojavljuju se ljudi koji su se tu zadesili tokom
snimanja filma, dakle nije reč o angažovanim statistima.Time je postignuta
prikladna autentičnost, a zahvaljujući dobroj hemiji između dvoje glavnih
protagonista (koji su se toliko zbližili na snimanju, da su postali ljubavni
par, a kasnije i bračni partneri) imamo i pristojnu dozu dramaturgije.Ono što
je vredno istaći jesu metafore koje režiser koristi u samom narativu, kako bi
nam poslao neke univerzalne poruke.Nije slučajno što je radnja locirana u
blizini američko-meksičke granice, jer je problem ilegalne emigracije siromašnih
Latino-amerikanaca u obećanu zemlju, kakva je USA, jako eskalirao u poslednje
vreme.A ako tome dodamo i sam epilog ove zanimljive radnje, onda je vidna
namera ovog filmskog radnika da nam diskretno stavi do znanja šta sve emigranti
doživljavaju kada se otisnu u tuđinu, da ih tamo sustigne gorka istina koja je
ponekad daleko ispod njihovih velikih očekivanja o boljem životu, o blagostanju
koje ih čeka tu blizu, odmah 'preko zida'.Lako je prepoznati mali budžet (samo
800,000), pa kapiramo kako je ovo mali, nezavisni film, gde po logici stvari,
nisu mogla da budu angažovana brojna poznata glumačka imena, niti korišćeni
vizuelno spektakularni CGI-efekti, uz raskošnu scenografiju.No i pored svojih
nedostataka (ilustracije radi, dijalozi između Andrewa i Samanthe, uglavnom su
prepušteni improvizaciji, što je za ozbiljniju produkciju praktično
nedopustivo), uočljivo je da britanski režiser ima izražen instinkt da napravi
dobar i pre svega provokativan, dopadljiv film, koji će malo koga ostaviti
ravnodušnim.U krajnjoj liniji sam film realno se može svrstati u granice
proseka, ali sam ubeđen kako je Edwards skrenuo pažnju na sebe, te da će
sledeći projekti dotičnog filmskog radnika imati veći budžet i skoro sigurno
znatno viši kvalitativni domet.
razvijenom tehnikom, u pokušaju da nam pruže evidentne i opipljive dokaze kako
nismo sami u sunčevom sistemu, da postoji život još negde na drugim planetama,
pored naše majčice Zemlje, zvuči prilično poznato. E sada, obično nešto pođe po
zlu, desi se neka 'sistemska greška', pa ljudi brzo izgube kontrolu i onda
nagrnu vanzemaljci, koji su u poslednje vreme stekli status dežurnih krivaca,
pravih ligavaca, postavši negativci od one najgore sorte (pogotovo u američkim
blockbusterima, pa valjda je to zgodno, političko korektno, šta li već).Na prvi
pogled posredi je već otrcana, poprilično eksploatisana tematika, koja nas obično
dovodi do bljutavo-patetične završnice. Koristeći ovakav okvirni koncept,Gareth
Edwards ('End Day', TV-film), talentovani britanski režiser, konačno je dobio
priliku da snimi svoj dugometražni prvenac, posle probnog rada na nekoliko
dokumentaraca.On je napisao i scenario, a takođe je i zaslužan za solidne
specijalne efekte i kameru, koja je umešno ovekovečila napetu i sumornu
atmosferu, što je posebna karakteristika celokupne radnje.Američki
fotoreporter, Andrew Kaulder (Scoot McNairy) našao se na zadatku u severnom
delu Meksika, gde haraju vanzemaljska bića, smrtonosna čudovišta koja su
greškom američke NASA, dospela na našu planetu.Međutim, kada pronađe Samanthu
(Whitney Able), ćerku svoga šefa, Andrew pristaje da je vrati nazad u USA.Ubrzo
njih dvoje kreću na dugo i opasno putovanje kroz opasnu, tzv. 'inficiranu
zonu', gde ih vrebaju krvožedna čudovišta...Možda bi u prvi mah pomislili kako
se radi o nekakvom SF-hororu ili akcionom trileru, ako se pogleda trejler ili
baci površan pogled na reklamni pano filma.Čista zabluda.Radi se zapravo o
svojevrsnom 'survival' filmu, gde se u pozadini razvija spontano jedna obična,
ljubavna priča.Snimanje na brojnim lokacijama (priča se da za pojedina mesta
nisu imali nikakvu dozvolu da snimaju) omogućilo je da priča dobije na
dinamici, jer se dvoje glavnih likova nalaze na dugom putu do kuće, a maršruta
je puna izazova i potencijalnih prepreka, koje mogu da im ugroze i same
živote.U nekoliko kadrova pojavljuju se ljudi koji su se tu zadesili tokom
snimanja filma, dakle nije reč o angažovanim statistima.Time je postignuta
prikladna autentičnost, a zahvaljujući dobroj hemiji između dvoje glavnih
protagonista (koji su se toliko zbližili na snimanju, da su postali ljubavni
par, a kasnije i bračni partneri) imamo i pristojnu dozu dramaturgije.Ono što
je vredno istaći jesu metafore koje režiser koristi u samom narativu, kako bi
nam poslao neke univerzalne poruke.Nije slučajno što je radnja locirana u
blizini američko-meksičke granice, jer je problem ilegalne emigracije siromašnih
Latino-amerikanaca u obećanu zemlju, kakva je USA, jako eskalirao u poslednje
vreme.A ako tome dodamo i sam epilog ove zanimljive radnje, onda je vidna
namera ovog filmskog radnika da nam diskretno stavi do znanja šta sve emigranti
doživljavaju kada se otisnu u tuđinu, da ih tamo sustigne gorka istina koja je
ponekad daleko ispod njihovih velikih očekivanja o boljem životu, o blagostanju
koje ih čeka tu blizu, odmah 'preko zida'.Lako je prepoznati mali budžet (samo
800,000), pa kapiramo kako je ovo mali, nezavisni film, gde po logici stvari,
nisu mogla da budu angažovana brojna poznata glumačka imena, niti korišćeni
vizuelno spektakularni CGI-efekti, uz raskošnu scenografiju.No i pored svojih
nedostataka (ilustracije radi, dijalozi između Andrewa i Samanthe, uglavnom su
prepušteni improvizaciji, što je za ozbiljniju produkciju praktično
nedopustivo), uočljivo je da britanski režiser ima izražen instinkt da napravi
dobar i pre svega provokativan, dopadljiv film, koji će malo koga ostaviti
ravnodušnim.U krajnjoj liniji sam film realno se može svrstati u granice
proseka, ali sam ubeđen kako je Edwards skrenuo pažnju na sebe, te da će
sledeći projekti dotičnog filmskog radnika imati veći budžet i skoro sigurno
znatno viši kvalitativni domet.
Нема коментара:
Постави коментар